O analizi

Proteini (belančevine) prisutni u serumu učestvuju u mnogim važnim procesima kojima se omogućava pravilno funkcionisanje organizma, poput odbrane organizma, zgrušavanja krvi, uklanjanja krvnog ugruška, transporta hranljivih materija, lekova i mnogobrojnih supstanci putem krvi. Različiti proteini prisutni u serumu se prirodno nalaze u određenom odnosu – nekih proteina ima više, a drugih manje. Kod određenih bolesti i stanja može doći do poremećaja u koncentraciji proteina ili do pojave nekih proteina koji se ne nalaze normalno u organizmu zdravog čoveka. Elektroforezom i imunoelektroforezom proteina seruma se postiže razdvajanje i dokazivanje proteina, a pregledom razdvojenih proteina moguće je otkrivanje određenih poremećaja i bolesti.

Uzorak

Serum.

Kada se ispituje?

Kod sumnje na oboljenja bubrega, jetre, maligniteta određenih vrsta belih krvnih zrnaca, upalne procese i stanja koja dovode do povećanog ili sniženog stvaranja antitela.

Priprema

Najbolje je uzorkovati krv ujutru, na prazan stomak, jer uzimanje hrane može uticati na koncentraciju proteina. Savetuje se da je potrebno da prođe 12 sati između poslednjeg obroka i uzimanja krvi. Dozvoljeno je unošenje manje količine vode ujutru.

Detaljan opis

Proteini (belančevine) su veoma važna jedinjenja koja učestvuju u izgradnji tkiva i organa. Proteini prisutni u serumu učestvuju u mnogobrojnim procesima kojima se omogućava pravilno funkcionisanje organizma. Neki od tih procesa su odbrana organizma, zgrušavanje krvi, uklanjanje krvnog ugruška, transport hranljivih materija, lekova i mnogobrojnih supstanci krvotokom. U krvi se nalazi oko 300 različitih proteina, a neki od njih su prisutni samo kod određenih bolesti.

Pacijentu se krv vadi iz vene, a zatim osoblje u laboratoriji obrađuje krv i izdvaja serum koji se koristi za analizu. Različiti proteini prisutni u serumu se prirodno nalaze u određenom odnosu – nekih proteina ima više, a drugih manje. Zdravi ljudi imaju sličan profil serumskih proteina – sličan odnos i koncentraciju proteina. Elektroforeza je metoda kojom se različiti proteini razdvajaju i na ovaj način se dobija profil serumskih proteina, to jest, dobija se elektroforegram serumskih proteina.

Ovaj profil je sačinjen od 5 frakcija (traka):

• Albumin
• α1 globulini
• α2 globulini
• β globulini
• γ globulini

U ovih 5 frakcija (traka) smešteno je više različitih proteina seruma koji imaju različite funkcije u organizmu. Koncentracija proteina i odnos među ovim frakcijama može se menjati u raznim stanjima i bolestima.

Na elektroforegramu zdrave osobe svih 5 traka je jasno razdvojeno. Međutim, kod ciroze jetre (hronično oboljenje jetre gde dolazi do oštećenja jetrine funkcije), infekcija disajnih puteva, kožnih infekcija i reumatoidnog artritisa (hronično zapaljensko oboljenje koje zahvata zglobove i druge organe) može doći do spajanja β i γ frakcije zbog povećane proizvodnje IgA vrste antitela. Postoji više različitih vrsta antitela koja se bore u cilju zaštite organizma, a jedna od njih su IgA antitela.

Uloge albumina su višestruke, a neke od njih su transport velikog broja supstanci krvotokom, poput hormona i lekova, sprečavanje isticanja tečnosti iz krvnog suda i pojave otoka. Koncentracija albumina se može smanjiti kod različitih oboljenja i stanja, a usled genetskog poremećaja kod nekih osoba može potpuno izostati proizvodnja albumina (analbuminemija) ili se mogu proizvoditi dve različite vrste albumina (bisalbuminemija).

α1-antitripsin je enzim koji se nalazi u α1 globulinskoj frakciji i on učestvuje u zaštiti pluća tako što sprečava dejstvo enzima elastaze koja bi potencijalno mogla da ošteti tkivo pluća. Nedostatak α1-antitripsina dovodi do pojave oboljenja pluća i jetre.

Transferin se nalazi u β globulinskoj frakciji i on krvotokom prenosi gvožđe do ćelija kojima je gvožđe potrebno. Kod nedostatka gvožđa dolazi do povećanja proizvodnje transferina kako bi se obezbedio što bolji prenos gvožđa do ćelija.

γ frakcija sadrži imunoglobuline – IgG, IgA, IgM, IgD i IgE antitela. Antitela učestvuju u odbrani organizma. Na elektroforegramu se može uočiti i povećanje i smanjenje proizvodnje antitela. Povećano stvaranje antitela se normalno dešava kod aktivacije imunskih ćelija radi odbrane organizma, najčešće od mikroorganizama, a takođe se dešava i kod hroničnih zapaljenja (npr. hronične virusne infekcije), oboljenja jetre i maligniteta. Do smanjenja stvaranja antitela dolazi kod oboljenja i stanja u kojima je imunski sistem oslabljen, na primer kod urođenih bolesti imunskog sistema i multiplog mijeloma.

Na elektroforegramu se mogu uočiti paraproteini. Ovi proteini nisu prisutni u krvi zdravih osoba, već kod pacijenata obolelih od malignih oboljenja limfocita, a limfociti su vrsta belih krvnih zrnaca. Oboljenja u kojima dolazi do pojave paraproteina su:

• multipli mijelom – sinonim je plazmocitom, to je maligno oboljenje koje nastaje iz plazma ćelija koje proizvodi koštana srž. Plazma ćelije su vrsta belih krvnih zrnaca.
• makroglobulinemija – maligno oboljenje koje pogađa limfoplazmocite, a oni su vrsta belih krvnih zrnaca.
• bolesti teških lanaca – maligno oboljenje plazma ćelija.

Imunoelektroforeza je tehnika kojom se postiže razdvajanje i dokazivanje prisustva različitih proteina u serumu. Takođe, ovom metodom je moguće uočiti poremećaje u koncentraciji i strukturi proteina. Imunoelektroforezom je moguće dokazivanje više različitih proteina u odnosu na elektroforezu, pa se zato može koristiti za detaljnije ispitivanje uzorka ukoliko se nakon elektroforeze primete odstupanja u serumskom profilu. Najčešće, imunoelektroforeza se koristi za ispitivanje proteina koji nastaju kod maligniteta određene vrste belih krvnih zrnaca.