O analizi

Test se koristi za određivanje koncentracije osteokalcina u krvi. Koristi se u kombinaciji sa drugim koštanim markerima za procenu osobina metabolizma kostiju, zatim kao pomoć u dijagnostici nekih bolesti kostiju (rahitis, Padžetova bolest…) i najčešće u proceni efikasnosti antiresorptivne terapije bolesti kostiju poput osteoporoze, hiperkalcijemije i drugih.

Uzorak

Uzorci koji se koriste za testiranje jesu serum i plazma. Osteokalcin je nestabilan pa se vrlo brzo razgrađuje u krvi na fragmente različite veličine. Većina testova određuje upravo fragmente osteokalcina jer su stabilniji. Poželjno je da se uzorak do testiranja drži na hladnom i što pre centrifugira, a samo određivanje uraditi što pre. Hemolizirane uzorke odbaciti zbog mogućih lažno sniženih vrednosti osteokalcina. Uzorkovanje je preporučljivo vršiti u ranim jutranjim časovima, najbolje između 7 i 9 časova.

Kada se ispituje?

Određivanje osteokalcina bi trebalo uraditi zajedno sa drugim koštanim markerima ili zajedno sa vitaminom D, PTH, ukupnim kalcijumom i drugim biohemijskim markerima kada postoji sumnja na promenjen kvalitet kostiju, ili kada se pojave određeni simptomi i pojave poput učestalih fraktura.

Kod dece, ostekalcin može pomoći u dijagnostikovanju nekih metaboličkih bolesti, poput Padžetove bolesti, osteogenesis imperfecta (bolest krhkih kostiju), rahitis i druge, ali uvek u kombinaciji sa imidžing tehnikama ili radiološkim pregledom kostiju.

Najvažnija upotreba osteoklacina je u proceni efikasnosti antiresorptivne terapije kostiju (bifosfonati i hormonske supstitucione terapije) kod stanja poput osteoporoze ili hiperkalcijemije različitog uzroka. Tada se određivanje radi na početku terapije i periodično na tri ili šest meseci od početka terapije kako bi se procenila efikasnost.

Priprema

Poželjno je noćno gladovanje pre odlaska u laboratoriju. Nivo osteokalcina varira u zavisnosti od doba dana, te su najviše vrednosti noću i ujutru, a minimalne popodne, razlike mogu biti i do 50%. Kod procene efikasnosti terapije osteokalcin je poželjno određivati pre i tek nakon šest meseci od početka terapije.

Detaljan opis

Osteokalcin je protein koji čini sastavni deo organskog dela kosti. Naime, kosti predstavljaju tkivo koje se sastoji iz:

• mineralnog dela (čine ga prevashodno kalcijum i neorganski fosfor kao hidroksiapatit, ali i nekristaloidni kalcijum fosfat i druge soli),
• organskog matriksa (95% kolagen tip I, 5% proteoglikani, proteini matriksa nekolagenskog tipa, citokini) i
• koštanih ćelija: osteoblasti i osteoklasti.

Kosti su metabolički aktivno tkivo, te se stalno nalaze u procesu promene. Koštane ćelije vrše “remodelovanje“ kostiju (“modelovanje” kostiju sa rastom kosti odvija se do odraslog doba, dok se “remodelovanje” nastavlja tokom celog života), a to je proces koji predstavlja ravnotežu između razgradnje i formiranja kosti. Ova ravnoteža postiže se i reguliše delovanjem različitih:

• hormona (vitamin D, paratireoidni hormon, glukokortikoidi, estrogeni, tireoidni hormoni, itd.) i
• lokalnih medijatora (hormon rasta, različiti citokini).

U normalnim uslovima količina kosti koja se razgradi brzo se nadoknadi formiranjem nove kosti i kompletno se remodeluje ceo skelet za nekih deset godina. Koštana masa koja se dostigne u mladosti (negde između 25 i 30 godine) ključna je za kvalitet kosti u zrelom dobu i starosti. Do gubitka koštane mase dolazi kada razgradnja kosti nadmaši stvaranje nove kosti. Faktori koji utiču na prirodan gubitak kosti su:

• ishrana,
• način života,
• genetika,
• fizička neaktivnost,
• mehanički faktori,
• lekovi (antiepileptici, glukokortikoidi, litijum),
• hronične bolesti poput bubrežne insufcijencije ,multiplog mijeloma, reumatoidnog artritisa, Kušingove bolesti i druge,
• fiziološki menopauza.

Osteoblasti su ćelije kosti koje iznova stvaraju tzv. nove kosti tako što sintetišu organski deo matriksa kosti: kolagen i nekolageni proteini. Osteokalcin predstavlja produkt osteoblasta i to koštani GLA protein nekolagenskog tipa (GLA- gama-karboksiglutamat: grupe sa visokim afinitetom za vezivanje kalcijuma) male molekulske mase. Sinetišu ga osteoblasti u fazi mineralizacije kostiju kada upravo on vezuje kalcijum u kostima, a jedan manji deo otpušta se u cirkulaciju. Pošto je ugrađen u same kosti, a i tokom procesa remodelovanja ispušta se u cirkulaciju može da pokaže stepen metabolizma kosti. Vrlo je nestabilan u krvi, brzo se razgradi na fragmente i eliminiše urinom. Sinteza osteokalcina zavisi od vitamina K i vitamina D (prvi utiče na njegovu strukturu, a drugi reguliše oslobađanje i funkciju). Osteokalcin spada u grupu takozvanih biohemijskih markera izgradnje kostiju, te pokazuje uspešnost procesa obnove kostiju.